Verujem da su se i tebi dešavale neke situacije, koje u tom trenutku nisi ni registrovala, a za koje se kasnije ispostavilo da su ti bile prekretnica u životu.

Tako je otprilike tekla i ova moja priča.

Posle duže stagnacije na gotovo svim životnim poljima, želela sam da napravim neku veliku promenu. Iako sam svake godine dolazila u Pariz turistički, ovaj put sam čvrsto rešila da u Parizu provedem celu godinu. Zato sam se početkom februara 2014. godine preselila iz Beograda u Pariz.

Pošto sam imala sve vreme samo za sebe, sve sam mogla a ništa nisam morala, upisala sam master iz marketinga. Završila sam mašinski fakultet, ali ne mogu reći da je mašinstvo ljubav mog života. Marketing je jedna od mnogobrojnih tema koje volim i o kojoj sam baš dosta čitala.

Prva dva tri meseca mog pariskog života sam provodila uživajući u druženju i izlascima sa prijateljima. Restorani, šetnje, izleti, putovanja i posete muzejima su se smenjivali iz dana u dan. Moram da kažem da shopping uopšte ne volim, pa on nije ni bio na mojoj listi dešavanja. Garderobu kupujem samo kad baš moram. Ne podnosim gužvu u radnjama, žene sa gomilom garderobe u naručju, redove ispred kabina za probu, redove ispred kase, preglasnu muziku. Zato mi je još uvek neshvatljivo zašto sam tog dana svratila baš u Zaru. Em ne volim shopping, em su moji omiljeni brendovi u tom rangu Mango i Kookaï.

Međutim, eto mene u Zari kao pala s Marsa. Niti sam želela nešto da kupim, niti sam uživala. Samo sam se besciljno kretala po radnji. Popela sam se čak i na sprat, prošla nekoliko reona i došla do dela sa džemperima. Najobičniji pamučni crni džemperi. Kako sam ih ugledala krenula sam ka njima. Uzela sam jedan, skinula ga sa vešalice i tek tada primetila da se prodaju sa nekom majcom koja je virila ispod.

Otkopčam ja taj džemper i ugledam crnu majcu na kojoj je pisalo “Paris ♥ moi”. Slovo “i” u obliku Ajfelove kule i crveno srce u sredini. “PARIZ ME VOLI”, pomislih i nasmejah se. Majca je bila obična, ali ideja mi je bila wow! Do tada sam viđala samo majce tipa I ♥ Paris. Prvi put sam našla majcu sa obrnutom porukom. Hej, pa mene moj Pariz voli! Nije li to divno?

Kupila sam je kao pomahnitala kupoholičarka. Džemper nikada nisam obukla, ali sam zato majcu nosila u ritmu operi-osuši-obuci pa opet.

Moj život u Parizu se polako zahuktavao. Master, praksa, posao. Počela sam da radim u jednoj firmi za nekretnine, u sektoru za marketing. Pomislih, to je to! Čuda su moguća i u četrdesetoj. “PARIZ ME VOLI”!

Firma je bila tek osnovana, u usponu. Moj tehnički mozak i neki moji predlozi za unapređenje organizacije, doveli su do toga da sam vrlo brzo prešla iz marketinga u sektor za logistiku i postala menadžer logistike. Uprkos silnim obavezama i prekovremenom radu, konačno sam pronašla posao mojih snova. U stvari, posao je pronašao mene.

U tom periodu, noseći majcu kao uniformu, nekako spontano je krenulo da, kad god bih se videla sa prijateljima i ispričala im neke lepe događaje koji su mi se desili, svako od njih bi se glasno nasmejao i rekao: “Pa naravno, dok se većina ovde muči, ti uživaš, jer Pariz te voli”. A kada bih počela da im kukam o nekom životnom problemu, onda bi mi u šali govorili: “Ma daj ne drami, šta je to za tebe? Pariz te voli”. Ti njihovi komentari su me u početku izluđivali, pa sam svako svoje izlaganje, da bi ih preduhitrila, završavala ironično sa: “Da, da, znaaam! Pariz me voli”.

Tako je spontano nastao moj mali ritual. Šta god da ispričam, bilo pozitivno ili ne, podizala bih čašu uvis i uz osmeh nazdravljala sa: “Živeliii! Pariz me voli!”

U to vreme moj Instagram profil se zvao Universe loves me. Slučajnost? Ne verujem u slučajnosti. Pošto sam zaljubljenik u fotografiju i putovanja, Instagram mi je najviše služio za uživanje u prelepim fotografijama nekih dalekih destinacija. U početku nisam imala nikakvu ideju o tome kako će moj profil izgledati i o čemu želim da pišem na njemu. Povremeno bih samo objavila neku fotografiju sa mojih putovanja.

Kako je vremenom reč “Univerzum” postala ključna reč raznih koučeva i motivacionih govornika, nisam htela da moj profil asocira na New Age pokret. Danima sam mozgala da smislim novo ime. Želela sam nešto lepo, originalno i pre svega da-sam-to-ja.

Od svih ideja koje su mi prolazile kroz glavu, najviše mi se svideo predlog moje drugarice Ane: l’amour toujours (zauvek ljubav). Međutim, osećala sam da mi je i u tom imenu još uvek nešto nedostajalo, pa sam nastavila da tražim dalje.

Sve dok mi u jednoj šetnji, dok su mi mislil lutale kojekuda, razmišljajući ko zna o čemu, nije proletelo kroz glavu: “Bože, pa PARIS LOVES ME!!!” Sve vreme mi je ime bilo pred nosom. Tada sam shvatila i da želim da pišem o Parizu, o ljubavi, o radosti, o usponima i padovima u svakodnevnom životu.

Sajt i blog su nastali u želji da celu ovu priču uobličim i prebacim na viši nivo.

I tako su se sve kockice napokon složile.